ŠKORPIJE IZMILELE IZ VLAŽNIH PODRUMA NA PALILULI

POSLE najezde bubamara koje su okupirale prestoničke domove, stanovnici centra grada u hodnicima zgrada ali i u stanovima primetili su škorpije. Ovi neobični gosti ušetali su u višespratnicu na Vračaru, a nedavno su ih primetili i žitelji zgrada na Karaburmi i Zvezdari.

Iako na prvi pogled deluju zastrašujuće, stručnjaci dodaju da škorpije koje se pojavljuju na ovim prostorima nisu opasne po čoveka.

Iz svojih skrovišta gde su provele zimu na površinu su ih izmamile uglavnom povišene dnevne temperature u prethodnim danima.

– One se obično zavlače ispod stena jer im preti isušivanje, u ovim slučajevima biraju podrume zgrada gde ima veće vlažnosti, a tokom zime uglavnom ulaze u pukotine zidova ili podova koje su im mesto za skrivanje, gde znaju da prezime čekajući toplije dane – objašnjavaju iz Zavoda za zaštitu prirode. – Iz svojih skrovišta uglavnom izlaze tokom noći da se hrane, međutim, ovaj period godine, kada počinje toplije vreme, pogoduje im da se osunčaju i uskladište energiju.

Ubod „domaćih“ škorpija u rangu je ujeda komarca, svrab je jedina posledica, mada je najbolje držati ih se podalje. Takođe, da bi se škorpije suzbile najbolje je srediti podrume, a potom u dogovoru s nadležnim službama za dezinfekciju i dezinsekciju prostora, pokušati određenim preparatima oterati napasti, pošto se one ne ubijaju. Osim škorpija, prozore sve više napadaju i žute bubamare koje vode poreklo iz Azije.

Nazivaju ih i „bube veštice“, a osim žute koje su bile aktuelne pre nekoliko dana, mogu da budu različitih boja – od narandžaste do crne. Obično imaju od 19 do 21 crnu mrlju, ali i ne moraju ih imati uopšte. Ukoliko vidite jednu bubamaru, verovatno će ih uskoro biti mnogo više. Ženke ispuštaju feromone koje privlače mužjake, i uglavnom prozori postaju glavno sakupljalište ovog insekta.

CRVENE SMRDIBUBE

NA DRUŠTVENIM mrežama prethodnih dana pojavile su se i fotografije crvenih smrdibuba. Iako je odmah pokrenuta burna polemika, stručnjaci ističu da se radi o retkoj vrsti koja može da formira čak devet boja.

Kod nas se najčešće može pronaći u rano proleće ili kasnu jesen, kada ljudi u svojim domovima prilikom velikog prolećnog spremanja bašta, špajzeva i šupa pronalaze mesta gde su prezimele u grupama. Najveće štete pravi u proizvodnji paradajza, paprike, soje, maka i drugih gajenih biljaka.

izvor: novosti.com

Foto privatna arhiva

Leave a Comment

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

*