Šakali se šetaju po Paliluli, opasni su samo ako ih dirate 

Šakali se ove godine mogu najčešće sresti u Pančevačkom ritu, ali nemaju ništa ni protiv drugih naselja u prestonici. U potrazi za hranom i posle sezone parenja povećana je aktivnost ovih životinja, pa su ih tako viđali građani iz Kaluđerice, Mirijeva i sa Karaburme.

„Čini se da se polako završava sezona parenja pa su šakali aktivniji u ovom delu godine. A to vidimo jer sada prelaze malo veće distance“, objašnjava dr Duško Ćirović sa Katedre za ekologiju i geografiju Biološkog fakulteta.Ove divlje zveri nalik psima, čija je ekspanzija na našem kontinentu počela pre tridesetak godina, prilično su se namnožile u okolini prestonice.„Jedan deo šakala živi na samom obodu grada i vrlo često prilazi naseljima jer traže hranu, odnosno animalni otpad na ilegalnim i divljim deponijama. Ima ih svuda oko Beograda, u surčinskom delu, po Pančevačkom ritu, po obodnim naseljima na šumadijskoj strani, oko Železnika, pojavljuju se već oko Petlovog brda, a nedavno je jedan prespavao u vojnom objektu u Kumodražu, ali je već sutradan izašao. Oni traže mesta u kojima imaju zaklona, treba im šikare, guste vegetacije, a nekad koriste i zapuštena imanja i dvorišta zarasla u korovsko bilje“, objašnjava profesor Ćirović za Politiku.Praćenje šakala on i njegove kolege počeli su pre nekoliko godina obeležavanjem mužjaka i ženke uhvaćenih u Surčinu, a zatim je ogrlicu sa dži-pi-es tehnologijom dobila i mlada ženka Joka.

Šakali su, uz pse lutalice, i prvooptuženi ako se na teritoriji grada desi kakav pokolj domaćih životinja.„Ovde nema slobodnih stada koja se drže u poluotvorenom sistemu, ali na osnovu podataka ne vidimo da ima nekih velikih šteta. Moguće je da tamo gde ljudi drže stoku slobodno toga ima, ali je to jako teško dokazati jer vrlo se slabo razlikuju znakovi kada to urade psi lutalice i šakali. Zato bismo u budućnosti želeli da za takve slučajeve uvedemo i forenzički pristup“, kaže Ćirović i dodaje da su šakali opasni jedino ako ih dirate.Teški su između 11 i 13 kilograma i ne mogu ozbiljnije da ozlede čoveka, ali poput svake druge životinje, mogu da ga ujedu.Glavna hrana su im klanični otpad i glodari na poljoprivrednim površinama. Teško je proceniti veličinu njihove populacije jer su pod velikim lovnim pritiskom, odnosno odstreljuje se veliki broj njih.Radoje Kević, predsednik Lovačkog udruženja „Beograd”, objašnjava nam da je lov na ovu vrstu dozvoljen cele godine, kao i da se na godišnjem nivou izlovi od 160 do 200 jedinki.”Najviše ih je u Pančevačkom ritu, a sad su se pojavili i u podunavskom delu lovišta, odnosno u Višnjici, Velikom Selu, Slancima i prema Grockoj, odnosno Vinči. Veliki je problem što se njihov uticaj dosta odražava na smanjenje populacije divljih svinja, zečeva, srneće i fazanske divljači i jaja “, objašnjava Kević i potvrđuje da u potrazi za hranom šakali prilaze naseljima, tako da ih lovci često odstreljuju i u blizini farmi PKB-a, odnosno „Al Dahre”.

Kad nema vuka, šakali kolo vode

Do pre tridesetak godina šakali su mnogo manje bili zastupljeni u Evropi, ali njihov broj onda počinje da raste i o tome postoji nekoliko teorija. Povećava se količina lako dostupne hrane za ovu vrstu, dosta je deponija, klaničnog otpada, kao i glodara na poljoprivrednim površinama. Razlog su, objašnjavaju stručnjaci, i klimatske promene i promene u staništima, ali svakako i odsustvo vuka koji je njegov prirodni suparnik i mogao bi da ograniči širenje šakala.

izvor: sputnik

Leave a Comment

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

*