Počelo prolećno suzbijanje krpelja: Evo da li ima zaraženih krpelja na Paliluli

Krpelji najviše borave u šumama, na travnatim površinama i u predelima pokrivenim žbunastom vegetacijom.

Toplo i sunčano vreme koje je konačno stiglo u našu zemlju označilo je i početak sezone krpelja, te bi građani koji u narednim danima planiraju da provedu vreme u prirodi trebalo da obrate pažnju na “male neprijatelje”.

Kako je objasnio doktor Ivan Aleksić iz Zavoda za biocide i medicinsku ekologiju, sezona krpelja u Beogradu može početi već u februaru ili martu, ukoliko temperatura vazduha bude iznad sedam stepeni.

– Krpelji se aktiviraju čim prestanu snežne padavine i kada temperatura makar malo poraste. Prvo se javljaju kod kućnih ljubimaca, a pik brojnosti im je u aprilu i maju, kada vegetacija počne da buja. Tokom letnjih meseci ih ima manje, a drugi vrhunac brojnosti beleži se obično u septembru, ali ih tada bude znatno manje nego na proleće – istakao je Aleksić.

Najviše borave u šumama, na travnatim površinama i u predelima pokrivenim žbunastom vegetacijom.

Svoj plen vrebaju sa vrhova trave ili listova, a kada se zakače za čoveka ili životinju, nalaze pogodno mesto na telu na kome će se pričvrstiti i isisati potrebnu količinu krvi za dalji razvoj.

Lajmska bolest
Kako objašnjava Aleksić, krpelji mogu biti opasni po ljude ukoliko u sebi imaju bakteriju koja izaziva lajmsku bolest.

– I ove sezone smo počeli sa monitoringom i uzorkovanjem krpelja na teritoriji Beograda radi utvrđivanja njihove zaraženosti bakterijom koja izaziva lajmsku bolest. Od 17 pregledanih lokacija, na 15 je utvrđeno prisustvo bakterije. Neke od lokacija na kojima su detektovani zaraženi krpelji su Miljakovačka šuma, Topčider, Lipovica, Banjička šuma, Bojčinska šuma, Košutnjak, Avala, Ada Huja i Zvezdarska šuma – ističe Aleksić.

Kako kaže, lajmska bolest može biti izuzetno opasna po ljude.

Bolest je opasna ukoliko se ne otkrije na vreme i ukoliko se zapusti. Prvi znak da je krpelj bio zaražen bakterijom i da je neko dobio lajmsku bolest je crvenilo na mestu uboda, koje se ponekad i ne otkrije, ukoliko je ubod bio na teško vidljvom ili kosmatom mestu. Ukoliko se odmah otkrije prisustvo lajmske bolesti kod čoveka, sa jačim antibioticima se brzo izleči. Međutim, ako se bolest ne leči na vreme, čak i nakon tri-šest meseci mogu da se jave siptomi koji liče na grip – temperatura, glavobolja, bolovi u mišićima i zglobovima, kao i natečeni limfni čvorovi vrata ili glave. U najgorem slučaju, što se dešava veoma retko, može doći i do smrtnog slučaja – objasnio je Aleksić.

Naš sagovornik ističe da je najbolje rešenje, ako vas ujede krpelj, da odete kod doktora.

– Postoje ljudi koji su izvežbani i znaju kako da sami uklone krpelja. Preporuka za njih je da pincetom uhvate krpelja skroz uz kožu i da ga laganim pokretom izvuku, bez uvrtanja – rekao je naš sagovornik.

Zaštita od krpelja
Aleksić ističe da je preporuka ljudima da pripaze dok su u parkovima i na drugim mestima u prirodi.

– Najbolje je posle svakog odlaska u prirodu proveriti prisustvo krpelja na telu. Takođe, trebalo bi da se koriste repelenati, preparati protiv ujeda insekata, kao i da nogavice budu uvučene u čarape, da glava bude pokrivena kačketom ili maramom i da se izbegava žbunje. Nije preporučljivo ležanje na goloj travi, a neophodono je da se obrati veća pažnja na decu i kućne ljubimce – objašnjava Aleksić.

Počinju akcije suzbijanja
Ekipe “Gradske čistoće” započele su prolećnu akciju suzbijanja krpelja na javnim površinama u Beogradu.

– Intenzivnija akcija suzbijanja krpelja će se sprovoditi u periodu od 10 do 14 časova jer je tada najveća aktivnost krpelja i tada su tretmani najefikasniji. Zbog toga molimo građane da nam omoguće nesmetan rad – rekla je doktorka veterinarske medicine Ivana Maslovara Ðurić.

Prema njenim rečima, akcija će biti sprovedena i tretiraće se površine Zvezdarske šume, a po potrebi biće obuhvaćene i druge površine kao što su parkovi, izletišta, šetališta, park šume, šume, dečija igrališta, sportske centre i druge zelene površine na kojima boravi veći broj ljudi i životinja. U planu je, kako je navela, da se nastavi sa hemijskim tretmanima, (preparat koji je registrovan od strane Ministarstava za zaštitu životne sredine i koji je upisan u Privremenu listu biocidnih proizvoda).

Preporuke za sugrađane

– Izbegavati šetnju, posebno bosih nogu, kroz visoku travu, žbunje, neuređene zelene površine.
– Izbegavati ležanje na zemlji ili odlaganje garderobe na neuređenim zelenim površinama.
– Nositi garderobu dugačkih rukava i dugih nogavica svetlijih boja, jer se tako ove paukolike artropode mogu lakše uočiti.
– Nositi zatvorenu obuću i čarape.
– Mogu se koristiti repelenti, ali oni ne pružaju 100% zaštitu.
– Pri povratku iz šetnje po prirodi neophodno je temeljno prekontrolisati kožu, naročito one delove tela na kojima je koža nežnija tj. krpeljima lakša za ubadanje.
– Detaljno prekontrolisati kućne ljubimce. U prenošenju i rasejavanju krpelja iz prirode, kućni ljubimci mogi imati veliki doprinos, pa je neophodno sprovesti i njihovu zaštitu.
– Potrebno je adekvatno održavanje dvorišnih površina u ličnom vlasništvu.
– Ukoliko se i pored primenjenih mera opreznosti primeti ubod krpelja, neophodno je javiti se najbližoj zdravstvenoj ustanovi.
– Apelujemo na sugrađane da ekipama koje izvode tretmane suzbijanja krpelja omoguće nesmetan rad, a na pčelare da preduzmu potrebne mere kako bi zaštitili pčele tokom sprovođenja akcija.

izvor: 24sedam.rs, palilula.info

Leave a Comment

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

*